Da li ste znali…

Da li su  moguće bezbolne stomatološke itervencije?

Apsolutno DA!  Kombinacijom površinske i infiltracione anestezije u savremenoj stomatološkoj praksi postignut je visok stepen analgezije pri radu.

Punu pažnju posvećujemo ovoj problematici. Pacijenti koji imaju strah od stomatoloških intervencija zahtevaju poseban pristup, vreme i razumevanje lekara. U ovim slučajevima predlažemo primenu anestetika uvek kada smatramo da će intervencija biti i najmanje bolna, a po potrebi uključujemo i dodatnu medikamentoznu terapiju u vidu analgetika I anksiolitika.

 

Zašto je bitno koristiti dentalni konac za čišćenje zuba?

Pranjem zuba četkicom može se očistiti svega oko 60 procenata od zubnih površina, što znači da bi obavezno trebalo upotrebljavati zubni konac, kao i druga pomoćna sredstva u održavanju oralne higijene (čačkalice za zube i interdentalne četkice). Sa upotrebom i dentalnog konca očisti se bar 20% veća površina zuba, a to se posebno odnoci na međuzubne prostore na kojima karijes najčešće i nastaje. Dobra oralna higijena i redovni pregledi stomatologa su najvažniji činioci u očuvanju zdravlja i izgleda vaših zuba.

 

Da li je i zubni kamenac štetan po zube?

Zubni kamenac nastaje taloženjem mineralnih soli iz pljuvačke u dentalni plak (naslage na zubima koje sadrže ugljene hidrate, bakterije i drugo). On je beličasto-žućkaste boje. Kod pušača javljaju se i duvanske naslage koje obično prekrivaju čitavu površinu krunice zuba pa i kamenac koji tada ima žutu, mrku pa i crnu boju.

Taložeći se u gingivalnoj trećini zuba (uz desni) kamenac vremenom dovodi do ogolićenja vrata zuba što uzrokuje  bolnu osetljivost na spoljne nadražaje  i  hroničnu upalu desni. Zajedno sa dentalnim plakom zubni kamenac čini jedan od najopasnijih faktora za razvoj parodontopatije koja vremenom dovodi do rasklaćenja i  gubitka zuba.

Taloženjem mineralnih soli u dentalnom  plaku  lokalizovanom  ispod desni, nastaju subgingivalni konkrementi. Konkrementi su mrke ili crne boje i čvrsto su vezani za podlogu tj. za koren zuba, lokalizovani su u parodontalnim džepovima dovodeći do hronične upale tkiva i razvoja paradentoze. Zbog svega navedenog, zubni kamenac je neophodno redovno uklanjati, tj. dva do tri puta godišnje.

U savremenoj stomatologiji, zahvaljujući ultrazvučnom uredjaju (kavitron), postupak uklanjanja zubnog kamenca je danas dosta jednostavniji, lakši za pacijenta i gotovo bezbolan.

 

Da li nelečeni zubi mogu dovesti do drugih obljenja?

Nelečeni zubi i drugi infektivni procesi u ustima su potencijalna ŽARIŠTA- FOKUSI  koja mogu dovesti do mnogih drugih ozbiljnih sistemskih oboljenja. Fokus (žarište) predstavlja ograničen deo inflamiranog tkiva zaražen mikrobima. Iz njega bakterije i produkti infekcije dospevaju u krvotok i prenose se u razne organe.

 

Fokusi-žarišta u ustima mogu biti:

  • Zaostali korenovi zuba
  • Hronične infekcije u predelu vrha korena zuba
  • Infrakoštani parodontalni džepovi
  • Impaktirani zubi

Najčešća (konsekutivna) oboljenja nastala na ovaj način su:
Oboljenja jetre, bubrega, zglobova, disajnih organa, srčana oboljenja, oboljenja oka, digestivnog trakta, nervnih i kožnih bolesti.
Veoma je važno rešavati zdrastvene probleme što pre, a nikako čekati da oboleli zub dovede do pojave otoka i bola. U takvim slučajevima anestetici imaju znatno umanjeno dejstvo.

 

Šta je Apikotomia  (cistektomia)?

Apikotomia predstavlja hiruršku proceduru pri kojoj se uklanja patološki sadržaj iz kosti u regiji vrha korena zuba, zajedno sa vrhom korena.
Cistektomia ili enukleacija ciste predstavlja odstranjenje cističnog sadržaja i same ciste. Prilikom ovakve intervencije ujedno se vrši i odsecanje vrhova zuba obuhvaćenih ovim procesom.
Ove intervencije se izvode u lokalnoj anesteziji ( kao i popravke zuba) i apsolutno su bezbolne. Nakon intervencije pacijentu se savetuje pridržavanje odredjenih pravila ponašanja.

Konci se uklanjaju nakon sedam dana, a u prva dva dana je moguće prisustvo blagog otoka. Post operativni tok u velikoj većini slučajeva nije praćen većim bolovima i dovoljna je upotreba  svega jednog do dva analgetika.

 

Šta je povlačenje desni i zbog čega se javlja? 

Povlačenje desni sa zuba definiše se kao pomeranje nivoa ivice gingive tj. ivice desni u pravcu vrha korena zuba.

Povlačenje desni oko većine ili svih zuba klinička je manifestacija uznapredovalog stadijuma parodontopatije. Nakon početnog stadijuma koji se karakteriše akutnim zapaljenjem desni ( desni su uvećane, crvene, krvare prilikom pranja ili konzumiranja žilave hrane, npr.  jabuke) dolazi do njihovog propadanja i ta destrukcija klinički se registruje kao ogolićenje korena zuba te oni izgledaju kao da su izduženi. Povlačenje desni osim gubitka mekog tkiva označava i gubitak koštanog tkiva koje napreduje sve do terminalnog stadijuma parodontopatije gde je gubitak kosti toliki da dolazi do labavljenja i ispadanja klinički zdravih zuba.

 

Najčešći uzroci povlačenja desni oko pojedinih zuba su:

  • OKLUZALNA TRAUMA – prilikom zatvaranja vilica neki zubi mogu pre dolaziti u kontakt nego ostali zubi. Ovaj odnos zuba se naziva traumatski kontakt jer dovodi do preopterećenja (traumatizacije) tih zuba.
  • Najčešći uzroci ranog kontakta zuba su:
    • Gubitak zuba
    • Ortodontske anomalije zuba i/ili zubnih nizova
  • LOŠA TEHNIKA PRANJA, TJ. ČETKANJA ZUBA
  • VISOKI PRIPOJI FRENULUMA I PLIKA- usled poremećaja u razvoju pripoj frenuluma i plika (sluzokožni nabori u ustima) može biti u neposrednoj blizini ivice gingive.
  • NEADEKVATNI PROTETSKI RADOVI I PLOMBE- preširoke krunice, plombe koje prominiraju, protetski radovi koji su uzrok traumatskog kontakta….

TERAPIJA se sastoji u otklanjanju uzroka recesije, tj :

  1. Eliminisanje traumatskog kontakta selektivnim brušenjem zuba
  2. Nadoknada ekstrahovanih zuba- protetska rehabilitacija
  3. Ortodontska terapija- ispravljanje nepravilnog položaja zuba
  4. Pravilno održavanje oralne higijene
  5. Hirurška korekcija visoko postavljenih frenuluma i plika
  6. Zamena neadekvatnih protetskih radova

 

Šta je bruksizam?

Bruksizam je stručni izraz za prekomerno, forsirano stiskanje i škripanje zubima koje nije povezano sa žvakanjem hrane, a pogotovo se javlja noću. Pri tome nastaje neobično dugo i nefiziološki jako opterećenje zuba i njihovih potpornih struktura. Ta navika je često u vezi sa emocionalnim stresovima, napetošću, strahom ili zamorom pri čemu je nesvesno stiskanje zuba povezano sa snažnim pokretima donje vilice levo-desno i napred-nazad zbog čega dolazi do škripanja i trošenja zuba brušenjem zub o zub.

Bruksizam je veoma česta pojava, pogotovo kod osoba starijih od 25 godina bez obzira na pol. Međutim i deca mogu da imaju ovaj problem iako je to kod njih uglavnom povezano sa postojanjem nelagodnosti zbog prehlade, infekcije uha ili alergija i u najvećem broju slučajeva prolazi spontano ne ostavljajući nikakve posledice.

 

Zašto je bruksizam ozbiljan problem?

Kada žvaćemo hranu, razvijamo silu od oko 175 p (paskala) po cm2 površine zuba. Kada noću škripimo zubima, nedostaje hrana koja  pri žvakanju ublaži ovaj pritisak, tako da je jačina sile tada oko 300 p ili više. To je dovoljno da prouzrokuje trajno oštećenje zuba, uključujući i pucanje zubne gleđi, prelome zuba, povlačenje desni sa vratova zuba, oštećenje potpornog aparata zuba koje dovodi do gubitka zuba, oštećenje donjoviličnog zgloba… Vremenom dolazi do pojave izuzetno jake osetljivosti zuba i bolova u zglobovima, ušima i glavi, što stvara veliku napetost i nervozu kod pacijenata.

 

Kako otkriti bruksizam?

Škripanje zubima  se uglavnom javlja noću, većina pacijenata nije ni svesna da ima problem dok ga partner ne upozori na to ili dok ne primeti neki od simptoma.

 

Treba obratiti pažnju na:

  1. bol u zglobovima, ušima ili glavi koji se javlja odmah po buđenju i traje tokom dana;
  2. povećanu osetljivost zuba na hladno, pritisak ili druge nadražaje;
  3. pojava zaravnjenosti griznih površina zuba kao i smanjenje visine prednjih zuba.

 

Kako se leči bruksizam?

Ukoliko imate ovaj problem, u našoj stomatološkoj ordinaciji će vam na osnovu vašeg otiska zuba biti izrađen silikonski štitnik za zube tzv. night-guard tray koji ćete nositi u toku noći na zubima i tako sprečiti dalje trošenje zuba i bolove u zglobovima.

Ova situacija sa sobom povlači i realan rizik pri izradi i korišćenju protetskih nadoknada bilo koje vrste, te se sama protetska terapija ne može sprovoditi bez šireg sagledavanja ovog problema, detaljne prethodne analize i planiranja pomenute zaštite po predaji rada.

Šta je parodontopatija, tj. paradentoza?

Parodontopatija je oboljenje potpornog aparata zuba i pored karijesa zuba predstavlja najrasprostranjenije oboljenje ljudi. Smatra se da većina odraslih i oko trećina dece ima ova oboljenja a značaj im je još veći tim pre što su ona glavni uzrok gubitka zuba posle 45. godine života.

 

Šta su to zapravo oboljenja potpornog aparata zuba?

Potporni aparat-parodoncijum čine tkiva koja okružuju zub pružajući mu potporu, čime omogućavaju njegovu funkciju. Tu spadaju gingiva (desni), periodoncijum tkivo koje vezuje koren zuba za kost vilice), cement korena zuba i sama vilična kost. Shodno tome, kada proces zahvata samo desni nastaju gingivitis, a kada se proširi na ceo potporni aparat nastaju parodontopatije.

Uzrok ovih oboljenja su naslage na zubima, “dentalni plak”, čiji najznačajniji deo čine mikroorganizmi. Oni zajedno sa “faktorima rizika” kao sto su loša oralna higijena, neadekvatna ishrana, karijes, pušenje duvana itd. dovode do razvoja bolesti. Ukoliko se plak ne odstrani sa zuba u njega se talože minerali pljuvačke i nastaje zubni kamenac koji ubrzava napredovanje bolesti. Na početku bivaju zahvaćene samo desni koje su blago otečene, crvene i krvare prvo samo na provokaciju (pranje zuba), a kasnije i na najmanji nadražaj. Takodje može se javiti osećaj trnjenja ili pečenja kao i osećaj stranog tela izmedju zuba zbog otoka desni.

Daljim prodorom infekcije bivaju zahvaćena i druga potporna tkiva pa i kost vilice koja se razara te tako nastaju parodontalni dzepovi. U njima se stvara gnojni eksudat što dovodi do pojave neprijatnog zadaha iz usta. Zubi gube potporu, poćinju da se klate, pomeraju i isplivavaju da bi na kraju došlo do ispadanja zuba. Ono što je veoma važno jeste da bola nema praktično sve dok se ne pojave komplikacije (apscesi, ciste, sinuzit, infekcija okolnih tkiva) kada je bolest već u poodmaklom stadijumu, a lečenje znatno otežano.

Terapija ovih oboljenja zavisi od stadijuma bolesti. Ukoliko se radi o početnoj fazi lečenje se svodi na eliminaciju infekcije i to metodama otkrivanja i uklanjanja dentalnog plaka i zubnog kamenca. Pri tome važno je otkloniti i “faktore rizika” da bi se sprečio dalji razvoj bolesti, obučiti pacijenta o pravilnom održavanju oralne higijene i vršiti redovne kontrole.

Ako je već došlo do pojave i produbljivanja parodontalnih džepova, cilj terapije je da se njihovom obradom-kiretažom uklone sva obolela tkiva i na taj način oni odstrane ili se smanji njihova dubina. Ukoliko to nije moguće zbog prevelike dubine džepa i velikog razaranja kosti, vrše se hirurški zahvati tokom kojih se pod kontrolom oka obradjuju džepovi, a moguće je i nadoknaditi razorenu kost plasiranjem veštačke kosti i tako produžiti vek trajanja zuba.

Bez obzira na sve mogućnosti savremene terapije parodontopatija mnogo je bolje da se pacijenti javljaju stomatologu na redovne kontrole ili kada primete i najmanje promene na desnima i zubima. Lečenje je tada najlakše, a rezultati terapije daju najbolje rezultate.

je tada

Stomatološka ordinacija Dentin Plus Kraljevo

Dent In Plus Kraljevo
tel: 065 25 25 005
036 336 487
ulica. Cara Lazara 67/2

Dent In Plus Mataruška Banja:
tel: 065 25 25 005
036 423 525
ulica: Konarevska 683 a

Dent In Plus Lađevci:
tel: 036 58 52 213
064 20 67 222
Zdravstvena ambulanta u centru