Frenektomija
Frenektomija je hirurška intervencija kojom se uklanja resica koja spaja gornju ili donju usnu sa desnima, kao i resica koja spaja jezik sa podom usne duplje.

Razlozi za frenektomiju
Ova resica (frenulum) se može ukloniti u svim starosnim dobima, ali je najčešće kod dece i adolescenata. Prisustvo frenuluma može uticati na razvoj pravilnog govora, položaj zuba, pa čak i razvoj parodontopatije. Resica nekad može da bude preterno široka, što negativno utiče na rast i razvoj prednjih zuba i pravi veliki razmak između jedinica.
Ukoliko je potrebno, uklanjanje frenuluma je preporučljivo prilikom predprotetske pripreme, kao i prilikom ortodontske terapije.
Uklanjanje resice – frenektomija – se izvodi u lokalnoj anesteziji i sama hirurška intervencija vremenski kratko traje. Reč je o rutinskom zahvatu i operacija ne može da izazove nikakve ozbiljne komplikacije.

Zbog pravilnog razvoja usne duplje i pravilnog govora, potrebno je u ranom uzrastu uraditi intervenciju, ukoliko postoji ovakav problem. Reč je o rutinskom hirurškom zahvatu koji je bezbolan i traje 15 minuta, a preduprediće mnogo ozbiljnije probleme

Vilične ciste su patološke kesaste tvorevine najčešće okruglog ili ovalnog oblika  izgrađene od vezivnog tkiva a obložene iznutra citičnim epitelom. Nastanak viličnih cisti zavisi od više faktora. One tokom svog razvoja dovode do resorpcije, tj gubitka dela vilične kosti čije mesto zauzima šupljina ispunjena cističnim sadržajem. One rastu izuzetno sporo i može proći više godina dok ne počnu davati prve simptome. Rano otkrivanje viličnih cisti je od velikog značaja za očuvanje kosti, a njen nesmetan razvoj može dovesti do niza komplikacija. Najčešće se sasvim slučajno otkrivaju tokom rendgenološke kontrole.

Prilikom rasta ciste destrura se okolno koštano tkivo pa je tako količina oštećenog tkiva u direktnoj srazmeri sa veličinom ciste. Neke vrste cističnih promena mogu imati izuzetno agresivan rast i visok stepen recidiva što zahteva tačnu dijagnozu i sprovođenje adekvatne terapijske procedure u skladu sa tim. Takođe, može doći do razvoja infektivne ciste te možemo imati tipičnu sliku dentogene infekcije sa prisustvom fistuloznih kanala kroz koje se drenira sadržaj ciste u usnoj duplji.

Simptomi i posledice

Pojava ciste se u početku ne manifestuje i ne pokazuje nikakve simptome, sve dok ne porastu previše ili dok ne dođe do infekcije. Ispupčenje na vilici iznad zuba je jedan od simptoma koji ukazuje na rast ciste. Otok i bol takođe ukazuju da je došlo do infekcije, a jedan od simptoma je i promena boje zuba i pojava crvenila desni iznad krunice zuba.

Cista može da izazove oštećenja vilice, pa samim tim i da ugrozi ostale susedne zube, pa čak i urastati  u masilarni sinus ili nosnu šupljinu što dovodi do čitavog niza zdravstvenih i terapijskih komplikacija.

Uklanjanje ciste

Najefikasniji način terapije ciste je cistektomija kada se ona potpuno uklanja a oštećen deo kosti  popunjava koštanim zamenikom (veštačkom kosti). Nakon hirurške intervencije prepisuje se i antibiotska terapija. Cistu je neophodno u potpunosti ukloniti, ali ukoliko procenimo da bi zbog veličine ciste i njenog položaja operativnim zahvatom ugrozili neke od bitnih okolnih anatomskih struktura (nerve, krvne sudove, sinusnu membranu…), pristupamo marsupijelizaciji metodom dekompresije. Ovom metodom se cista usred njenog otvaranja prvo smanji u nekom vremenskom periodu od nekoliko meseci, pa se tek onda pristupa njenom potpunom uklanjanju.

Dobro osmišljena i izvedena intervencija ima zanemarljiv procenat komplikacija a oporavak je brz i bezbolan.

Vađenje zuba (ekstrakcija) je oralno-hirurški zahvat kojim se zub odvaja iz zubne čašice (alveole) i uklanja iz nje. Zbog složenosti građe višekorenih zuba, ponekada je potrebno izvršiti njihovo razdvajanje mašinskim instrumentima i pojedinačno uklanjanje. Ovaj postupak zbog zahtevnije manipulacije nazivamo komplikovano vađenje zuba.

Komplikacije koje se najčešće  mogu javiti posle ekstrakcije zuba su:

• otok
• bol
• produženo krvarenje
• alveolitis

Komplikacije mogu biti pojedinačno manifestovane ili zajedno. Srećom, one nisu često prisutne, posebno ukoliko se prate saveti  lekara. U slučaju pojave komplikacija, obavestite svog stomatologa- oralnog hirurga.

Alveolitis je upala dela alveolarne kosti  iz koje je izvađen zub. Nastaje kao posledica neadekvatnog formiranja, propadanja ili uklanjanja  krvnog ugruška iz ekstrakcione rane. Postoje nekoliko vrsta  alveolitisa i sve njih karakterišu simptomi u vidu tupog i upornog bola u regiji izvađenog zuba. Obično su simptomi pračeni i zadahom iz usta (fetor ex ore).  Ovo oboljenje može trajati od nekoliko dana pa do nekoliko nedelja. Najčešći  predisponirajući  faktori su slaba prokvljenost alveolarne kosti  iz koje je izvađen zub, narušeno opšte stanje pacijenta (akutne ili hronične sistemske bolesti, pad imuniteta…) ili mehaničko uklanjanje krvnog ugruška iz rane nepažljivim i nepotrebnim  ispiranjem ili pranjem usta nedugo posle ekstrakcije zuba.

Terapija: kiretaža- čišćenje rane u lokalnoj anesteziji  i aplikacija medikamenta  u samu alveolu ekstrahovanog zuba ukoliko je to potrebno.