Vilične ciste su patološke kesaste tvorevine najčešće okruglog ili ovalnog oblika  izgrađene od vezivnog tkiva a obložene iznutra citičnim epitelom. Nastanak viličnih cisti zavisi od više faktora. One tokom svog razvoja dovode do resorpcije, tj gubitka dela vilične kosti čije mesto zauzima šupljina ispunjena cističnim sadržajem. One rastu izuzetno sporo i može proći više godina dok ne počnu davati prve simptome. Rano otkrivanje viličnih cisti je od velikog značaja za očuvanje kosti, a njen nesmetan razvoj može dovesti do niza komplikacija. Najčešće se sasvim slučajno otkrivaju tokom rendgenološke kontrole.

Prilikom rasta ciste destrura se okolno koštano tkivo pa je tako količina oštećenog tkiva u direktnoj srazmeri sa veličinom ciste. Neke vrste cističnih promena mogu imati izuzetno agresivan rast i visok stepen recidiva što zahteva tačnu dijagnozu i sprovođenje adekvatne terapijske procedure u skladu sa tim. Takođe, može doći do razvoja infektivne ciste te možemo imati tipičnu sliku dentogene infekcije sa prisustvom fistuloznih kanala kroz koje se drenira sadržaj ciste u usnoj duplji.

Simptomi i posledice

Pojava ciste se u početku ne manifestuje i ne pokazuje nikakve simptome, sve dok ne porastu previše ili dok ne dođe do infekcije. Ispupčenje na vilici iznad zuba je jedan od simptoma koji ukazuje na rast ciste. Otok i bol takođe ukazuju da je došlo do infekcije, a jedan od simptoma je i promena boje zuba i pojava crvenila desni iznad krunice zuba.

Cista može da izazove oštećenja vilice, pa samim tim i da ugrozi ostale susedne zube, pa čak i urastati  u masilarni sinus ili nosnu šupljinu što dovodi do čitavog niza zdravstvenih i terapijskih komplikacija.

Uklanjanje ciste

Najefikasniji način terapije ciste je cistektomija kada se ona potpuno uklanja a oštećen deo kosti  popunjava koštanim zamenikom (veštačkom kosti). Nakon hirurške intervencije prepisuje se i antibiotska terapija. Cistu je neophodno u potpunosti ukloniti, ali ukoliko procenimo da bi zbog veličine ciste i njenog položaja operativnim zahvatom ugrozili neke od bitnih okolnih anatomskih struktura (nerve, krvne sudove, sinusnu membranu…), pristupamo marsupijelizaciji metodom dekompresije. Ovom metodom se cista usred njenog otvaranja prvo smanji u nekom vremenskom periodu od nekoliko meseci, pa se tek onda pristupa njenom potpunom uklanjanju.

Dobro osmišljena i izvedena intervencija ima zanemarljiv procenat komplikacija a oporavak je brz i bezbolan.